Дарко Стојановић
Биографија
Протојереј Дарко Стојановић рођен је 16. октобра 1984. године у Смедереву, у породици Драгана и Анкице Стојановић. У родном граду завршио је основну и средњу школу, након чега своје образовање наставља у области православног богословља. Основне академске студије завршио је 2010. године на Православном богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, мастер студије 2012. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, док је докторске студије завршио 2017. године на Православном богословском факултету Великотрновског универзитета „Свети Ћирило и Методије“ у Великом Трнову, у Бугарској.
У свештени чин ђакона рукоположен је 3. априла 2011. године у Пожаревцу, а седам дана касније, у истом храму, рукоположен је у чин презвитера руком Епископа браничевског Игнатија. На Друговачку парохију постављен је 15. маја 2011. године, где је својим пастирским и организационим ангажовањем допринео обнови и унапређењу живота парохијске заједнице и Храма. Током првих година свештеничког служења активно је учествовао и у просветној мисији Цркве, предајући веронауку у основним и средњим школама на подручју Смедерева.
Од 1. новембра 2014. године служи на десетој смедеревској парохији при Храму Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву. Својим дугогодишњим пастирским, организационим и културно-просветним радом укључен је у живот ове црквене заједнице, као и у очување и унапређење њеног духовног, богословског и културног наслеђа. Од 2025. године, по благослову надлежног архијереја, постављен је за старешину Храма Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву, где је нарочито ангажован на унапређењу литургијског, мисионарског, просветног и културног живота храма, као и на наставку радова на обнови и уређењу храмовног комплекса.
Поред свештеничке службе, протојереј Дарко Стојановић развија континуиран научни и педагошки рад у области православног богословља, историје Цркве, агиологије, есхатологије и хришћанске иконографије. Од 2016. године ангажован је у настави на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду, најпре као сарадник у настави, а потом у наставничким звањима. За доцента је изабран 2018. године, а 2023. године у звање ванредног професора. На Академији учествује у настави из области савремене историје са агиографијом, опште историје Цркве са националном историјом и агиологије са иконографијом.
Током академског рада обављао је и више руководећих и одговорних функција. Био је продекан за финансије Академије СПЦ за уметности и консервацију у периоду 2018–2019. године, вршилац дужности директора од 2019. до 2022. године, а од 2022. године обављао је дужност заменика директора и продекана за црквене послове. Поред наставно-педагошког рада, учествовао је у раду комисија за одбрану дипломских и мастер радова, као члан и председник комисија, а ангажован је и као рецензент више научних и стручних публикација. Посебно место у његовом академском раду заузима уређивачка делатност.
Од 2019. године био је главни и одговорни уредник часописа „Браничевски весник“, док је од 2020. године главни и одговорни уредник часописа „Живопис“, часописа за неговање црквене уметности и годишњака Академије Српске православне цркве за уметности и консервацију. Аутор је више научних и стручних радова, као и монографских публикација. Учествовао је на бројним домаћим и међународним научним скуповима, симпосионима и семинарима из области систематског богословља, хришћанске философије, црквене уметности, агиологије и културног наслеђа. Од 2026. године ангажован је и на Факултету „Деспот Стефан Лазаревић“ у Београду, где обавља наставно-научну делатност у звању ванредног професора.
Душан Глишић
Биографија
Протојереј Душан Глишић, син свештеника Верољуба Глишића и Радмиле, рођен је 4. септембра 1970. године у Шапцу, у насељу Штитар. Основну школу завршио је у Мајуру 1985. године, а потом Богословију 1990. године и студије на Православном богословском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен је 25. новембра 1996. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, на Светој Литургији у Свилајнцу, приликом освећења храма, руком Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Игнатија. Исте године рукоположен је у чин презвитера и постављен на седму смедеревску парохију.
У периоду од 2002. до 2006. године обављао је дужност архијерејског намесника подунавског. У чин протојереја произведен је 31. октобра 2014. године. Током свог свештеничког служења у два наврата био је старешина Цркве Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву. Као свештенослужитељ, својим дугогодишњим пастирским радом учествовао је у литургијском, духовном и градитељском животу смедеревске црквене заједнице, остављајући препознатљив траг у животу и мисији Храма Светог Луке.
Дејан Давидовић
Биографија
Протојереј Дејан Давидовић рођен је 21. октобра 1969. године у Прокупљу, од оца Момчила и мајке Љиљане, земљорадника из Велике Крсне. Основну школу завршио је у родном месту, а Богословију у Београду 1990. године. Војни рок служио је у Ђаковици. У Епархију браничевску дошао је непосредно пред рукоположење у чин ђакона. Његово Преосвештенство Епископ браничевски Игнатије рукоположио га је у чин ђакона 18. децембра 1998. године у Саборној цркви у Пожаревцу, а сутрадан, у истом храму, у чин презвитера и поставио за пароха у Влаолу, при храму Светих апостола Петра и Павла.
По молби, 1. јануара 2000. године премештен је на осму смедеревску парохију при Цркви Светог апостола и еванђелисте Луке, где и данас служи. У чин протојереја произведен је 31. октобра 2014. године. У Црквеној општини смедеревској поверено му је старање о материјалном пословању и магацину свећа. Од јануара 2017. године, по благослову Епископа Игнатија, постављен је за старешину Цркве Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву, на којој је дужности остао до 2025. године. Током свог старешинског служења, непосредним ангажовањем и старањем, значајно је допринео наставку радова на уређењу, обнови и довршењу Храма и парохијског дома, као и даљем развоју литургијског и парохијског живота ове црквене заједнице.
Зоран Мишковић
Биографија
Протојереј Зоран Мишковић рођен је 18. новембра 1975. године у Смедереву. Основну школу похађао је у Михајловцу, а Средњу економску школу завршио је у Смедереву. Потом је уписао и завршио студије теологије на Православном богословском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен је у јануару 2002. године у Саборној цркви у Пожаревцу, где је служио, а месец дана касније рукоположен је у чин презвитера. После рукоположења упућен је на Рибарску парохију у Жагубици, где је, уз подршку верног народа, учествовао у уређењу и обнови Храма Светог великомученика Георгија, обнови парохијског дома, као и у припреми и реализацији пројеката изградње нових храмова.
У јулу 2003. године прелази на Ћупријску парохију, а своје пастирско служење наставља и у селу Стубица, где је приликом великог освећења Храма Светог Романа одликован звањем протонамесника. На дан освећења живописа, 12. маја 2019. године, произведен је у чин протојереја. Током свог вишегодишњег пастирског рада посвећен је и верској настави: предавао је веронауку у петнаест школа, две године био општински координатор, а четрнаест година координатор Поморавског округа за верску наставу. У браку са Светланом, рођеном Рашковић, има троје деце, ћерку Симеону и синове Луку и Марка. Од 15. августа 2025. године сабрат је Цркве Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву, где служи на шестој смедеревској парохији.
Недељко Ристановић
Биографија
Протојереј Недељко Ристановић рођен је 2. октобра 1971. године у Шапцу, од родитеља Стевана и Радмиле. У родном граду завршио је основну школу и Средњу техничку школу машинског смера. Богословски факултет у Фочи уписао је 1998. године, а дипломирао 2003. године, одбранивши рад на тему „Антропологија Светог апостола Павла“, под менторством јеромонаха др Максима Васиљевића. Исте године уписао је постдипломске студије на Православном богословском факултету у Београду, на Катедри за догматско богословље. По завршетку основних студија предавао је веронауку у Шабачкој гимназији.
У чин ђакона рукоположио га је Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије у Шапцу, 14. новембра 2004. године, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана. Након тога примљен је у клир Епархије браничевске и у Саборној цркви у Пожаревцу рукоположен у чин презвитера од стране Епископа Игнатија, који му је поверио девету смедеревску парохију. На истој парохији и у Цркви Светог апостола и еванђелисте Луке служи и данас. У Смедереву је истовремено обављао и службу вероучитеља у Средњој техничкој школи. Током свог свештеничког служења магистрирао је на Православном богословском факултету у Београду, на Катедри за систематско богословље, код ментора Епископа др Давида Перовића, одбранивши тезу „Човек као евхаристијско биће у теологији Светог Јустина Ћелијског“ 2013. године.
Докторске студије наставио је на Богословском факултету Универзитета у Великом Трнову у Бугарској, на Катедри за систематско богословље. Докторску дисертацију „Јединство Цркве у истини дијалошког сусрета у богословљу Георгија Флоровског“ одбранио је 4. септембра 2017. године. У чин протојереја произведен је одлуком Епископа Игнатија на празник Светог апостола и еванђелисте Луке, 31. октобра 2017. године. Ожењен је Данијелом, рођеном Страживук, са којом има две ћерке, Анастасију и Исидору.
Горан Недељковић
Биографија
Горан Недељковић рођен је 26. децембра 1982. године у Пироту, од оца Хаџи Божидара Недељковића, протојереја-ставрофора, и мајке Љубице. Основну школу завршио је у Белој Паланци 1997. године. По завршетку основног образовања и васпитања, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког господина Иринеја, уписао је Богословију Светог Саве у Београду. Као свршени матурант Богословије, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа браничевског господина Игњатија долази у Епархију браничевску. Након ступања у брачну заједницу са Снежаном, кћерком протојереја-ставрофора Добривоја и Јелке Митровић, 2009. године постављен је за службеника Црквене општине смедеревске.
Током овог периода стицао је непосредно искуство у административном, организационом и практичном животу Цркве. Исте године уписао је Православни богословски факултет Универзитета у Београду, практични смер. У чин ђакона рукоположен је 9. октобра 2011. године, а у чин презвитера 20. новембра 2011. године, у Цркви Светог архангела Михаила у Пожаревцу. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа пожаревачког господина Игњатија постављен је за привременог пароха клењско-макачког, у Архијерејском намесништву великоградиштанском.
Током свог парохијског служења нарочиту пажњу посветио је литургијском и пастирском животу поверених му црквених заједница, као и очувању, обнови и унапређењу храмова и црквеног живота. Посебно је био ангажован у животу и изградњи Цркве Светог Јована Златоустог у Миљевићу, као и у обнови и унапређењу живота Цркве Успења Пресвете Богородице у Клењу и Цркве Вазнесења Господњег у Макцу. Својим деловањем допринео је очувању њиховог духовног и културно-историјског наслеђа, а о историји и духовном значају ових светиња сведочио је и у јавности.
У чин протојереја произведен је приликом освећења Цркве Светог Јована Златоустог, 25. априла 2025. године, на Томину недељу. Од 1. јуна 2025. године, благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа пожаревачког и Митрополита браничевског господина Игњатија, премештен је на Другу смедеревску парохију и прикључен братству Цркве Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву. У оквиру поверене му службе указано му је поверење духовног руковођења Црквеним хором, чиме је његова пастирска и црквена делатност проширена и на област литургијског и црквеног појања. Са супругом Снежаном има двоје деце, Теодору и Максима.