Сутра почиње пост.
То значи: од сутра мислимо само о својим недостацима. О људима које смо повредили. О лошим странама нашег карактера.
Храна више није тема. Једе ли се ово или оно. Поента је да се изузмемо, избацимо из робовања стомаку а не да уместо мрсног стомакоугађања кренемо са питањима да ли је супа од сипе на уљу или води.
Побожност више није тема. Побожност није свеопште необавезујуће опрости. Ако вас то опрости не кошта бола и самосавладавања, ако не морате прећи границу ега у том “опрости”, оно не значи “опрости” већ: “видите како сам ја фин!”
Од данас и сутра да намажемо лица своја уљем радости.
Почиње пост! Да заблистамо!
