Слобода увек подразумева одговорност јер представља нашу способност да одговоримо на позив Божији. Слобода је икона Божија у човеку, она му је дата да би могао да пројави љубав према Творцу кроз љубав према човеку и творевини. Заједница Бога и човека остварује се на Светој Литургији. Литургија је заједничко дело, заједничка служба свих чланова Цркве, наш загрљај са Богом који се претвара у вечно јединство у љубави. Тајна живота – вере, љубави и слободе открива се на Литургији. Тамо сви наши дарови (таленти које смо добили од Бога) постају заједнички, јер их кроз заједничко служење једни другима предајемо и тако постајемо носиоци блага целог света. Љубав чланова Цркве је подлога литургијског сабрања. Она се поново остварује у слободи, јер се само тако, слободно, може ићи на Литургију. До тренутка другог Христовог доласка и васкрсења свих, Црква остаје кроз Литургију, икона будућег Царства Божијег. Она је, другим речима, Тајна Христова, и као Евхаристија јединствена Света Тајна, знак Царства Божијег у историји. Све друге свете Тајне воде ка Литургији као средства ка своме циљу, ка савршенству бесмртног живота. Све Тајне упућују на Литургију, а она показује шта ће бити са људима и природом на крају историје. Зато је простор Литургије првенствени простор стицања благодати Духа Светога. Сви благодатни дарови, пак, дају нам се ради нашег остварења као личности у заједници Духа Светога са циљем да у другоме видимо Христа и волимо га у векове векова.